Смјернице за особе заражене COVID-19 и HIV-ом


Према тренутно расположивим подацима особе старије од 60 година, особе са дијабетесом, хипертензијом, кардиоваскуларном или плућном болести су у највећој опасности у случају заразе COVID-19. Доступни подаци указују да се ток болести код особа са HIV-ом не разликује од тока болести код особа које немају HIV. Прије појаве ефикасне комбиноване антиретровирусне терапије (АRТ), узнапредовала HIV инфекција је била фактор ризика за компликације других респираторних инфекција. Да ли је то тачно и за COVID-19 још увијек није познато.


Неки људи са HIV-ом имају и друге коморбидитете (нпр. кардиоваскуларне или плућне болести) који повећавају ризик од тежег тока COVID-19 болести. Свакодневни пушачи су такође изложени већем ризику. Док не буде познато више информација, особама са HIV-ом се препоручује додатни опрез, посебно оним особама са узнапредовалом или слабо контролисаном HIV инфекцијом. Од изузетног је значаја да особе са HIV-ом буду адекватно снабдјевене антиретровирусном терапијом и свим другим потребним лијековима. Такође ове особе треба да провјере вакцинални статус у вези са сезонским грипом и пнеумококном инфекцијом.

Особе са HIV-ом се као и остало становништво треба да се придржавају препорука Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и ЈЗУ Института за јавно здравство Републике Српске у вези мјера превенције COVID-19: често прање руку, одржавање личне хигијене, држање физичке дистанце са другим људима, избјегавање физичких контаката.

Антиретровирусна терапија (АRТ)

Особе са HIV-ом треба да:

  • имају залиху лијекова за најмање 30 дана, а идеално за 90 дана – антиретровирусних (АRV) и других потребних лијекова
  • разговарају са својим надлежним љекаром који води HIV инфекцију о могућој промјени издавања рецепата
  • у случају планиране промјене терапије размотре могућност одгађања промјене док се не створе услови за детаљно праћење

Лопинавир/ритонавир (LPV/р) су кориштени за лијечење пацијената са COVID-19 иако им то није примарна намјена и тренутно се широм свијета раде клиничка истраживања. Ако инхибитори протеазе (PIs) нису дио терапије неке особе не треба мијењати постојећу терапију и укључивати PI ради спрјечавања или лијечења COVID-19, осим у контексту клиничког испитивања, уз консултације са специјалистом за HIV. У малим клиничким истраживањима која су проведена на 199 случајно одабраних пацијената који су 14 дана примали LPV/r и стандардну терапију или само стандардну терапију није уочена статистички значајна разлика између двије групе у смислу времена клиничког побољшања или смртности.

Долазак у здравствену установу ради лијечења HIV-а

Заједно са надлежним здравственим радником особа која има HIV треба да размотри предности и ризике од доласка у здравствену установу. Фактори које треба размотрити јесу раширеност локалног преноса COVID-19, здравствено питање које је потребно рјешавати, HIV статус (нпр. број CD4 ћелија) и цjелоукупно здравље.

Телефонски разговори или други облици виртуелног контакта могу замијенити долазак и лични сусрет са здравственим радником.

Особе које имају стабилну HIV инфекцију и доброг су здравља такође треба да у највећој могућој мјери одгоде рутинске медицинске и лабораторијске претраге.

Особе са HIV-ом у програмима лијечења опиоидима:

Клиничари који брину о особама са HIV-ом које су укључене у програм лијечења опиоидима требало би да се придржавају смјерница за лијечење особа које су укључене у супституционе третмане.

Смјернице за одређене популације

Труднице са HIV-ом:

Тренутно има мало података о трудноћи и исходима трудноће код особа које имају COVID-19. Имунолошке и физиолошке промјене током трудноће углавном повећавају подложност трудница за вирусне респираторне инфекције, вјероватно укључујући и COVID-19. Као што је примјећено код других корона вируса ризик од тежег облика обољевања, морбидитета или смртности због COVID-19 може бити већи код трудница него код опште популације.

Иако су подаци ограничени, не указују да су труднице подложније инфекцији COVID-19 или да имају теже облике обољења. Нежељени исходи трудноће, попут феталног дистреса или пријевременог порођаја су примјећени код малог броја трудница са инфекцијом COVID-19 и пријављени су са инфекцијама SARS и МERS.

Налази код малог броја трудница са COVID-19 нису потврдили доказ да постоји вертикална трансмисија COVID-19 мада је описан најмање један случај неонаталног COVID-19.

Дјеца са HIV-ом:

На основу расположивих, иако ограничених података дјеца имају мање шансе да оболе од COVID-19 болести у односу на старије особе. Међутим у субпопулацији дјеце која болују од тежих болести као што су плућне болести или који имају имунокомпромитована стања може доћи до тежих компликација и исхода COVID-19.

Дојенчад и дјеца са HIV-ом треба да наставе са плановима имунизације, укључујући вакцинацију против грипа и пнеумококне инфекције.

Смјернице за особе са HIV-ом у самоизолацији или карантину због изложености COVID-19:

Здравствени радници треба да:

  • провјере да ли пацијенти имају адекватну залиху свих потребних лијекова и по потреби пропишу додатне количине лијекова
  • осмисле план за праћење пацијента уколико се код њега појаве симптоми повезани са COVID-19, укључујући могући трансфер у здравствену установу ради наставка лијечања COVID-19.

Особе са HIV-ом треба да:

  • контактирају надлежног љекара који води HIV инфекцију и пријаве да су у изолацији или карантину
  • информишу свог надлежног љекара о залихама лијекова које имају на располагању

Здравствени радници треба да се придржавају препорука надлежних здравствених ауторитета у вези са контролом инфекције, тријажом пацијената, дијагностиком и лијечењем.

Особе са HIV-ом требају да се придржавају препорука у вези појаве симптома. Уколико се појави температура или симптоми као кашаљ и отежано дисање да позову надлежну здравствену установу и потраже неопходну здравствену помоћ. Ове особе такође треба да одржавају личну хигијену, да се држе препорука за превенцију инфекције приликом кихања и кашљања и да затраже маску одмах по доласку у здравствену установу. Уколико дођу у здравствену установу без претходне телефонске најаве треба одмах по доласку да обавијесте здравствено особље о постојању симптома ради преузимања мјера за спрјечавања COVID-19. Специфичне мјере подразумијевају стављање маске пацијенту и одвођење у простор који је за то намијењен.

Смјернице за лијечење особа које имају HIV и развијају симптоме COVID-19

Када хоспитализација није неопходна особа са HIV-ом треба да:

  • узима прописану терапију за олакшање симптома
  • буде у сталном контакту са надлежним здравственим радником и да пријави уколико дође до погоршања симптома (нпр. температуре траје дуже од два дана, нова краткоћа даха).
  • настави редовно узимати АRV терапију и друге лијекове

Када се особа са HIV-ом хоспитализује:

  • АRT треба наставити. Ако лијекови против АRV нису доступни на болничкој листи треба дати лијекове из кућних залиха пацијента.
  • треба избјегавати промјену терапије и замјену АRV
  • пацијенти који примају Ibalizumab (IBA) и интравенску (IV) инфузију сваке двије недеље  у оквиру АRT режима треба да се договоре са надлежним здравственим радником о  наставку давања овог лијека без прекида
  • пацијенти који узимају експерименталне ARV као дио редовне терапије треба да се консултују са тимом за истраживање и да наставе узимање лијека ако је то могуће.
  • За критично болесне пацијенте којима је потребно храњење преко цјeвчице доступни су ARV у течним формулацијама, а неке се таблете могу и здробити. Потребно је да се консултују са фармацеутом или клиничаром за HIV како би процијенили најбољи начин за узимање АРВ терапије путем цјевчице.

Експериментални третман COVID-19 и HIV

  • Тренутно нема одобреног лијечења за COVID-19. Користи се неколико експерименталних лијекова који се налазе на тржишту и који се тренутно клинички испитују за лијечење COVID-19.
  • За пацијенте који примају лијек за COVID-19 клиничари треба да процијене потенцијал интеркације лијекова за COVID-19 и пацијентове АRT и других лијекова. Информације о могућој интеракцији лијекова се могу наћи на етикетама производа, у протоколима клиничког истраживања или брошурама истраживача.
  • Уколико се раде клиничка истраживања могуће је размотрити укључење особа са HIV-ом у ова истраживања. Особе са HIV-ом не треба изузимати из истраживања.

Додатне смјернице за здравствене раднике који су укључени у лијечење HIV-а

Особама са HIV-ом може бити потребна додатна помоћ у вези са храном, превозом, смјештајем у вријеме кризе и економске нестабилности. Здравствени радници треба да процијене да ли њихови пацијенти имају додатне потребе и да их у складу са том процјеном повежу са другим надлежним особама или институцијама.

С обзиром на препоручено друштвено дистанцирање особе са HIV-ом могу имати и менталне потешкоће. Здравствени радници би требали да препознају и адресирају ове проблеме пацијената и организују додатне консултације, уколико су потребне.

Извор: U.S.Department of Health and Human Services. Interim Guidance for COVID-19 and Persons with HIV

 

Припремила: др Стела Стојисављевић, спец. социјалне медицине у ИЈЗ РС




Број отварања: 5487
Датум објаве: 15.04.2020.