Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а - 1. децембар


Обиљежавање Свјетског дана борбе против АИДС-а, који се одржава  1. децембра, важна је прилика да се препозна улога коју су заједнице имале и настављају и даље имати у одговору на АИДС на међународном нивоу. Смањење броја особа обољелих од АИДС-а је и даље високо на листи циљева одрживог развоја и глобалних приоритета за дјеловање.


Тема овогодишњег Свјетског дана борбе против АИДС-а је „Заједнице праве разлику" (Communities make the difference). Заједнице континуирано доприносе одговору на АИДС на много различитих начина. Њихово водство и заговарање осигуравају да одговор остане релевантан и утемељен, држећи људе у средишту и никога не остављајући иза себе. Заједнице укључују вршњачке едукаторе, мреже људи који живе с ХИВ-ом или су погођени ХИВ-ом, попут хомосексуалаца и других мушкараца који имају секс са мушкарцима, људи који су зависни о дрогама и сексуалних радника, жена и младих, савјетника, здравствених радника у заједници, организација цивилног друштва и локалних активиста.Свјетски дан борбе против АИДС-а нуди важну платформу за истицање улоге заједница у вријеме када смањено финансирање и све мањи простор за цивилно друштво доводе у опасност одрживост услуга и заговарачке напоре. Хитно је потребна већа мобилизација заједница како би се ријешиле баријере које заустављају заједнице које пружају услуге, укључујући ограничења регистрације и непостојање модалитета социјалног уговарања. Снажна заговарачка улога коју играју заједнице потребна је више него икад прије како би се осигурало да АИДС остане на политичком плану, да се поштују људска права и да одговорни и извршитељи буду одговорни.

Премда је у последњој деценији на глобалном нивоу постигнут значајан напредак у одговору на ХИВ и АИДС те је број особа инфицираних ХИВ-ом у сталном опадању потреба за превенцијом ХИВ-а и АИДС-а и даље је веома изражена. Крајем 2018. године у свијету је било 37,9 милиона особа инфицираних ХИВ-ом, док је у току 2018. године ХИВ дијагностификован код 1.7 милиона особа. Кључне популације код су под повећаним ризиком за ХИВ су и даље ињекциони корисници дрога, мушкарци који имају секс са другим мушкарцима, мигранти, сексуални радници и њихови клијенти.

У Републици Српској су до сада су регистроване укупно 132 особе инфициране ХИВ-ом или обољеле од /АИДС-а. У периоду од 1. децембра 2018. године до 15. децембра 2019. године пријављено је десет нових ХИВ/АИДС случајева, од тога пет ХИВ серопозитивних особа и пет особа којима је дијагностификован АИДС. У току прошле године су регистрована четири смртна случаја од АИДС-а. Према полној структури обољелих,  осам  су мушког а два су женског пола. Начин преноса инфекције код пет новообољелих је хетеросексуални а код пет новообољелих хомосексуални/бисексуални. Од укупног броја новооткривених седам су аутохтони а три су импортовани случајеви.

Посматрајући узраст, највећи број је регистрован у добној скупини 30-39 година, затим 50-59, слиједе 40-49, 20-29 и 0-9 година, док за 15 особа које су пријављени као носиоци ХИВ-а не постоје подаци о узрасту. Према полној структури 80% ХИВ серопозитивних особа су мушког пола, 19% женског, а 1 регистровани је непознатог полног статуса. Када је у питању пут преноса инфекције, најучесталији пут преноса ХИВ инфекције и даље је хетеросексуални контакт (48%), затим хомо/бисексуални (37%), 5% припада групи ињекционих корисника дрога, 1% је заражено препаратима крви, 1% је вертикални пренос са мајке на дијете. За 8% пријављених нема података на који начин су се инфицирали ХИВ-ом.

Уз правовремено успостављање дијагнозе и лијечење, ХИВ се може сматрати хроничном болешћу. На жалост, велики број пацијената у Републици Српској се веома касно јавља на тестирање, па се самим тим дијагноза поставља у поодмаклој фази болести. Лијек који би у потпуности одстранио ХИВ из организма још увијек не постоји, али постоји антиретровирусна терапија (АРТ) којом се он држи под контролом, те се тако са људима који живе са HIV-oм продужава и побољшава квалитет живљења.

Због стигме и дескриминације према обољелим од ХИВ-а велики проблем представља изостанак подршке коју иначе угроженим и болесним пружају родбина, пријатељи и социјална околина, као и губитак радног односа, што знатно може утицати на квалитет здравља и живота лица која живе са ХИВ-oм. Када неко оболи од болести која није стигматизована (нпр. дијабетес, канцер...), социјална околина исказује емпатију и пружа подршку болеснику.  Овакав вид подршке у потпуности изостаје у случају особа које живе са ХИВ-ом, што додатно повећава страх од откривања ХИВ статуса у социјалном окружењу. Људи се плаше отићи на тестирање највише због реакције њихове околине на могући позитивни резултат.

Велики проблем који доводи до стигматизације особа са ХИВ-ом је став појединца да се то дешава онима који су то својим ризичним понашањем заслужили. Често се сматра да су под повећаним ризиком од инфицирања ХИВ-ом сексуалне раднице, ињекциони корисници дрога, хомосексуалци, Роми. Са друге стране, особе које не припадају  стигматизирајућим групама, често сматрају да оне саме нису под ризиком, што даље води ризичном понашању.  Битно је напоменути да не постоје ризичне групе у стриктном смислу, него радије ризична понашања!

У Републици Српској се у склопу редовних активности у континуитету  проводи епидемилошки надзор, надзор и лијечење високоактивном антиретровирусном терапијом особа са ХИВ/АИДС-ом, а посебна пажња је посвећена раном откривању инфицираних вирусом ХИВ-а.

Тренутно на Клиници за инфективне болести УКЦ Бања Лука антиретровирусном терапијом (АРТ) лијечи се 60 особа које живе са ХИВ/АИДС-ом. Од посљедица АИДС-а у Републици Српској до сада су умрле 24 обољеле особе.

У протеклом периоду кроз Пројекат уз подршку Глобал фонда реализовани се бројни програми и активности у вези контроле и превенције ХИВ/АИДС-а а посебно у популацијама које су највише изложене ризику од ХИВ инфекције, што је значајно допринијело  контроли ове болести. Активности превенције ХИВ-а се реализују у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске, здравственим установама и другим владиним институцијама као и невладиним/цивилним сектором који има веома значајну улогу у обезбјеђењу приступа тешко видљивим популацијама које су под повећаним ризиком.

Дио текста преузет са https://www.unaids.org/en/resources/campaigns/WAD_2019

 

Припремиле: др сц. мед Стела Стојисављевић, спец.социјалне медицине и Јелена Мијатовић, психолог и КБТ психотерапеут под супервизијом у ИЈЗ РС

 



Број отварања: 4890
Датум објаве: 27.11.2019.