Дан планете земље, 22. април

Дан планете Земље се обиљежава сваке године 22. априла у циљу јачања свијести људи о очувању природе. Различитим догађајима и акцијама настоји се скренути пажња на опасност због пораста глобалног загађења, која пријети животу на Земљи.

Први Дан планете Земље 1970. године мобилисао је милионе Американаца из свих сфера живота да покрену модерни еколошки покрет, бавећи се питањима загађења воде, ваздуха, утицаја пестицида на здравље људи. Од тада, Дан планете Земље еволуирао је у највећи грађански догађај на Земљи, активирајући милијарде људи у 192 земље да заштите нашу планету и боре се за свјетлију будућност. Данас, Дан планете Земље, представља прилику да се заједнице окупе како би се, поред подизања свијести о еколошким проблемима, предузеле и акције на очувању природе.

Овогодишња тема је „Планета против пластике“ која позива да се шири свјест о ризицима по здравље које носи употреба пластике, с циљем укидања свих облика једнократне употребе пластике.

Употреба пластике је постала неизоставна у различитим гранама привреде и у свакодневном животу човјека. Глобална производња пластике повећана је двадесет пута од 1960. године и достигла је 322 милиона тона до 2015. године. Овако висока и распрострањена употреба довела је до стварања велике количине пластичног отпада.

Великом загађењу нарочито доприноси коришћење једнократне пластике, јер се она одмах након употребе одбацује. Пластика има негативан утицај на животну средину приликом саме производње пластике и производа од пластике а посебан негативан утицај на здравље људи има када постане отпад. Супстанце које се додају пластици како би се добиле одређене карактеристике (чврстоћа, еластичност, боја...) могу додатно да утиче на животну средину и здравље људи.

Бисфенол А се користи у производњи поликарбонатне пластике (дјечије флашице, боце за флаширану воду, спортске боце, играчке), епоксидних смола а мањим дјелом за унутрашње превлаке лименки и посуђа. У организму има кумулативно дејство, дјелује на ендокрини систем, „ендокрино-дисруптивна материја“.

Фталати се користе као омекшивачи у изради предмета од пластике (играчке, амбалажа), такође се сврставају у ендокрино-дисруптивне материје, а могу изазвати и алергијске реакције и метаболичке поремећаје.

Стирен налази се у саставу амбалаже за једнократну употребу (чаше за кафу, јогурт, кутија за јаја, тањири и прибор за једнократну употребу), испољава кумулативно дјеловање и има канцерогени потенцијал.

Посебно је значајан проблем микропластике (величина мања од 5mm), која је присутна у разним производима, од козметичких производа до флашица за воду. Може бити примарна, када се микропластика додаје у разне производе или секундарна када настаје од већих комада различитим начинима уситњавања. Преноси се ваздушним путем, а преко отпадних вода завршава у водотоцима, морима и океанима и улази у ланац исхране воденог свијета а због своје перзистентности остаје заувјек у живим организмима. 

Припремила: др Борка Котур, спец. хигијене и здравствне екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске