Свјетски дан животне средине - 5. јуни


Тема Свјетског дана заштите животне средине, који се обиљежава 5. јуна, усмјерена је на рјешења за загађење пластиком у оквиру кампање #BeatPlasticPollution. Свијет је преплављен пластиком. Годишње се произведе више од 400 милиона тона пластике, од чега половина се користи само једном, рециклира мање од 10%, а процијењених 19-23 милиона тона  заврши у језерима, ријекама и морима. Обала Слоноваче (Западна Африка) је земља домаћин који ће у партнерству са Холандијом  организовати прославу 2. јуна 2023. год.


Пластика негативно утиче на људе и животну средину у свакој фази животног циклуса – вађење фосилних горива, производња, употреба, рециклирање и одлагање. Утицаји се осјећају у области биодиверзитета, климатских промјена, здравља људи и људским правима. 

Људи су изложени великом броју токсичних хемикалија и микропластике удисањем, гутањем и директним контактом с кожом, током читавог животног циклуса пластике. Према Svjetskoj fondaciji za prirodu (World Wildlife Fund), просјечна особа може унијети у организам око 5 грама пластике сваке седмице. Иако је утицај пластике на здравље још прилично нова област истраживања, досадашњи научни резултати указују на то да пластика узрокује болести, инвалидитет и прерану смрт људи на глобалном нивоу, а потврђена је у људској крви, плаценти и плућима. Научно доказани ефекти на здравље укључују изазивање рака или промјену хормонске активности (ендокрини поремећај), што може довести до поремећаја раста, те репродуктивног и когнитивног оштећења, односно неплодности, гојазности, дијабетеса, рака простате или дојке, проблема са штитном жлездом и повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести и можданог удара, између осталог. Многи од токсичних хемијских адитива задржавају се у околини и биоакумулирају у изложеним организмима. Загађење почиње од локација за екстракцију фосилних горива, изложености радника хемикалијама, па до загађења ваздуха од спаљивања отпада и загађења воде и земљишта. Нарочито су изложене рањиве групе, укључујући дјецу, жене, раднике у неформалном сектору отпада и маргинализоване заједнице, што изазива забринутост за људска права и еколошку неправду. Свјетска здравствена организација указује да цијена загађене животне средине износи 1,7 милиона смртних случајева дјеце годишње. Коначно, пластика доприноси бројним здравственим ризицима повезаним са загријавањем и екстремним временским појавама због климатских промјена. Ефекти производње пластике на људско здравље су глобално процијењени на више од 250 милијарди долара (2015) и више од 920 милијарди долара само у САД-у за болести и инвалидитет узрокован хемикалијама повезаних с пластиком.

 

Припремила: др Душанка Данојевић, спец. хигијене и здравствене екологије

Више прочитати можете на: https://www.genevaenvironmentnetwork.org/resources/updates/plastics-and-health/, https://www.worldenvironmentday.global




Број отварања: 1113
Датум објаве: 02.06.2023.