Свјетски дан без дувана - 31. мај

Сваке године, 31. маја обиљежава се Свјетски дан без дувана са циљем указивања на здравствене и друге ризике који су повезани са употребом дувана и дуванских производа. Иницијативу за обиљежавањe Свјетског дана без дувана покренула је још 1987. године Свјетска здравствена организација заједно са земљама чланицама како би скренуле глобалну пажњу на епидемију употребе дувана. Заговарање дјелотворне политике смањења потрошње дувана и дуванских производа има велики значај у достизању одрживих циљева развоја који се односе на заштиту од оболијевања и умирања од масовних незаразних болести као што су кардиоваскуларне болести, малигне болести, хронична опструктивна болест плућа и др.

Према подацима Свјетске здравствене организације у свијету годишње умире око 8 милиона људи од болести које су повезане са употребом дувана и дуванских производа, укључујући 1,2 милиона смртних случајева као посљедица изложености пасивном пушењу. Преко 80% од укупно 1,3 милијарде корисника дувана и дуванских производа живи у земљама са ниским и средњим приходима. Према подацима, 2020. године 22,3%  свјетске популације користило је дуван, 36,7 % свих мушкараца и 7,8% свих жена у свијету. Употреба дувана утиче на националне економије због повећања трошкова здравствене заштите и смањења продуктивности. То погоршава здравствене неједнакости и сиромаштво, јер сиромашно становништво мање троши на основне потребе као што су храна, здравствена заштита, становање, образовање.

Охрабрује податак СЗО да je преваленција пушења међу особама старијим од 15 година пала са 22,7% на 17,5%. У исто вријеме, исказује се опрез према изазовима које постављају нови производи као што је систем електронске доставе никотина и гријани дувански производи. Извјештај СЗО о глобалној дуванској епидемији 2021: обраћање новим и истакнутим производима у настајању, јер се ови производи промовишу агресивно као "сигурнија" или "без дима" алтернатива конвенционалним цигаретама. Иако њихови пуни ризици остају непознати по људе, утицај никотина уређајима за доставу су чисти по окружење. Док ове производе посматрамо као допринос глобалној контроли дувана, дуванске и сродне индустрије користе истe старe маркетинг тактике за промовисање нових алата за придобијање дјеце на никотину и избјегавање законодавства за контролу дувана. У исто вријеме, настављају се борбе против мјера и законодавство дизајнираног да заштити људе од многих глобалних штетности дувана.

Сви облици дувана су штетни и не постоји безбједан ниво заштите изложености дувану.

Штетни утицаји дувана и дуванских производа на здравље људи су бројни. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболијевањем од бројних других малигнитета као што су: рак бешике, дебелог цријева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, грла и др. Такође употреба дувана је и фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, боести уста и зуба и многе друге болести. Поред тога употреба дувана има штетне ефекте и на репродуктивно здравље, па тако може имати утицај и на смањење плодности.

Годинама уназад у Републици Српској, рак душника, бронха и плућа је водећи узрок оболијевања и умирања од рака код мушкараца, а међу првих пет водећих узрока оболијевања и умирања од рака код жена. У 2019. години од рака душника, бронха и плућа је обољело 495 мушкараца (16,2% од укупног броја новооткривених случајева рака код мушкараца) и 188 жена (6,5% од укупног броја новооткривених случајева рака код жена).

Ове године кампања Свјетског дана без дувана гласи: „Узгајајте храну, а не дуван“. Циљ кампање је да подстакне произвођаче дувана на производњу одрживих, храњивих усјева подстицањем свијести о алтернативним производњама и маркетиншким могућностима.

Према подацима Свјетске здравствене организације дуван се узгаја у више од 124 земље, заузимајући најмање 3,2 милиона хектара плодне земље која би се могла користити за узгој хране. Глобално, 79 земаља, већином са ниским и средњим приходима се суочава са акутном несигурношћу хране. Од тога преко 30 земаља се налази на афричком континенту. Ове земље се суочавају са проблемима оскудних обрадивих површина које се користе за узгој дувана, а не неопходних прехрамбених усјева. Уништавају се шуме да се створи простор за узгој дувана, као и да се обезбиједи гориво непоходно за сушење листова дувана. Осим тога узгајивачи дувана су изложени бројним здравственим проблемима. Узгој дувана, поред штетности по здравље људи, утиче и на екосистеме и представља пријетњу људском развоју у цјелини.  Животна средина пати због крчења шума, загађења воде и деградације земљишта. Узгој дувана захтјева велике ресурсе и велику употребу пестицида и гнојива што доприноси деградацији тла.

Циљеви овогодишње кампање су: мобилисати владе да укину субвенције за узгој дувана и преусмјере ресурсе на програме замјене одрживим усјевима, подићи свијест о предностима узгоја одрживих усјева, подржати напоре у борби против деградације животне средине смањењем узгоја дувана, разоткрити напоре дуванске индустрије да саботира рад на замјени узгоја дувана одрживим усјевима, што доводи до глобалне кризе хране. Било каква новчана корист од узгоја дувана не може надокнадити штету нанесену одрживој производњи хране. У том смислу, неопходно је подузимање законских мјера за смањење узгоја дувана и помоћ узгајивачима да пређу на производњу алтернативних прехрамбених усјева.

Припремиле: др Душанка Данојевић, спец. хигијене и здравствене екологије и

др Слађана Врањеш, спец.социјалне медицине у Инстиуту за јавно здравство Републике Српске