Свјетски дан борбе против менингитиса - 24. април


Свјетски дан борбе против менингитиса 24. април је посвећен подизању глобалне свијести о менингитису као опасној заразној болести од које може оболити било ко. Под покровитељством Конфедерације организација за менингитис, једнодневна кампања изврсна је прилика за људе широм свијета да прошире своје знање и свијест о знаковима и симптомима болести и доступним ефикасним вакцинама. Циљ је да се истакне важност дијагнозе, лијечења, превенције и побољшања подршке онима који се суочавају са потенцијално опасним посљедицама ове смртоносне болести.


Менингитис сваке године погађа више од милион људи широм свијета. Процјењује се да 1 од 5 особа које су преживјеле бактеријски менингитис развије једну или више посљедица. Менингитис је потенцијално смртоносна болест која узрокује упалу овојница које окружују мозак и кичмену мождину. Уобичајени вирусни менингитис је блажи и јавља се чешће од бактеријског менингитиса. Погађа људе млађе од 30 година. Седамдесет посто инфекција јавља се код дјеце млађе од 5 година и најчешће је ентеровирусног поријекла. Друге су врсте вирусног менингитиса рјеђе, али и озбиљније. Менингокок, који је узрочник бактеријског менингитиса, се налази у носу и ждријелу код 5 % људи, а само мали број их оболијева. Менингококни менингитис се може појавити у епидемијама у затвореним групама, нпр. школама, домовима и сл. Пнеумокок је опет најчешћи узрок менингитиса код одраслих.

Упала овојница обично изазива симптоме као што су главобоља, грозница и укочен врат. Остали симптоми који се могу јавити су осјетљивост на свјетло (фотофобија), промијењено стање свијести (преосјетљивост, немир, сметеност, поспаност, кома), затим болови у врату и мишићима, поремећај говора и други. Код мале дјеце у доби од 3 мјесеца до 2 године симптоми су мање предвидљиви. Повишена температура, повраћање, иритабилност, грчеви у тијелу, неутјешан плач и напетост фонтанеле најчешћи су симптоми, а кочење врата може и изостати. У неким случајевима болест пролази без лијечења у оквиру неколико недјеља. С друге стране, за тешка стања опасна по живот неопходно је хитно болничко лијечење. Чланови породице и блиски контакти обољелг од менингококног менингитиса примају антибиотску профилаксу. Брига о здрављу, примјена личне хигијене, добрих хигијенских навика у животном и радном простору и спровођење имунизације (против узрочника менингокока, пнеумокока и Хаемопхилус инфлуензае б) могу дугорочно спријечити појаву овог обољења.

Глобалном мапом Свјетске здравствене организације под називом „Побиједити менингитис до 2030.“ земље су се обавезале:

  • да елиминишу епидемије бактеријског менингитиса;
  • да смање случајеве оболијевања од бактеријског менингитиса који се може спријечити вакцинама за 50% и смртност за 70%;
  • да смање инвалидитет и побољшање квалитета живота особа које су преживјеле менингитис.

 

Припремила: доц. др Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију




Број отварања: 1167
Датум објаве: 21.04.2023.