Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар

Ментално здравље је више од одсуства менталних поремећаја. Према дефиницији здравља Свјетске здравствене организацији (СЗО) ментално здравље је интегрални дио здравља, јер „нема здравља без менталног здравља“. Ментални поремећаји, посебно депресија, болест којој је посвећен овогодишњи Свјетски дан здравља (7. април), због све већег броја обољелих, представљају подручје у којем је потребна јавноздравствена интервенција. Наиме, истраживања показују да ће до 2020. године ментални поремећаји, укључујући и поремећаје повезане са стресом, бити други по реду (одмах иза кардиоваскуларних обољења) на попису узрока радне неспособности, односно хроничног оболијевања.

Међународна федерација за ментално здравље (WFMH – The World Federation for Mental Health), је међународна организација основана 1948. године с циљем унапређења менталног здравља међу свим људима и нацијама, превенције менталних и емоционалних поеремећаја, као и адекватног третмана и његе особа са менталним поремећајима. Сваке године Међународна федерација за ментално здравље припреми другу тему и  пакет информација које државе широм свијета користе у својим кампањама да би се едукацијом јавности и заговарањем скренула пажња на важност менталног здравља. Тема ове, јубиларне 25. године обиљежавања Свјетскoг дана менталног здравља је „Ментално здравље на радном месту“. Једна од четири одрасле особе ће доживети потешкоће у домену менталног здравља, док једна од пет особа на радном месту има поремећај менталног здравља. При том предрасуде и дискриминација представљају значајне препреке које угрожавају људско достојанство. Стога је потребно да сваки члан друштва ради заједно, што захтјева акцију у заједници и на радном месту. Иако многи послодавци подржавају здраву радну снагу, не постоји заједничка визија за ментално здравље на радном месту.

Визија Међународне федерације за ментално здравље је да треба почети дискусију у циљу дефинисања најбоље праксе промоције менталног здравља на радном месту те створити широку коалицију за промовисање најбоље праксе, смањивање негативних ставова и дискриминације, те оснаживање појединаца.

Важност бриге о менталном здрављу те повезаност менталног здравља и рада је препознатa и од стране других међународних организација. Свјетска банка је идентификовала ментално здравље као глобални развојни приоритет, чиме је препознат кључни утицај менталног здравља на економски развој и благостање. Процијењени годишњи глобални трошкови проблема менталног здравља износе 2,5 трилиона америчких долара и очекује се да ће порасти на 6 трилиона америчких долара до 2030. године. Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization) је  28. априла прошле године у оквиру обиљежавања Свјетског дана безбједности и заштите здравља на раду нагласила важност стреса на радном мјесту као колективног изазова. Свјетска здравствена организација је 2005. године у оквиру пакета WHO mental health policy and service guidance package издала Водич за политику и програме менталног здравља на радном мјесту (Mental health policies and programmes in the workplace - module 13). Проблеми менталног здравља су резултат комплексне интеракције између биолошких, психолошких, социјалних и фактора околине. Према СЗО постоји све више доказа да и садржај и контекст рада могу имати улогу у развоју проблема менталног здравља на радном месту. Кључни фактори укључују:

• радно оптерећење (како претјерано тако и недовољан рад);
• недостатак учешћа и контроле на радном месту;
• монотони или непријатни задаци;
• улога двосмислености или сукоба (конфликта);
• недостатак признања на послу;
• неједнакост;
• лоши међуљудски односи;
• лоши услови рада;
• лоше вођство и комуникација;
• сукобљавање кућних и радних захтјева.

Запошљавање је кључно у промовисању опоравка особа са менталним поремећајима – што носи добробит како за појединце, тако и за заједнице и нације. Међутим, процјене показују да је до 80% особа са озбиљним менталним болестима незапослено, док их 70% жели радити. Да би се ријешило ово питање, неопходан је ангажман свих, послодаваца, синдиката, пружаоца услуга заштите менталног здравља, породице, те корисника услуга, тј. особа које доживљавају менталне проблеме.

Ове је године Међународна федерација за ментално здравље припремила и Повељу чијим потписивањем радне организације/компаније изражавају посвећеност свог тима за проактивно дјеловање и промовисање сљедећег:

• поштовање запосленика и радника
• креирање подржавајућег окружења
• препознавање раних знакова синдрома сагоријевања - „burnout“
• креирање организацијске културе која рефлектује систем вриједности и вјеровања
• управљање стресом
• подизање свјесности и смањење стигме
• ментално здравље као дио корпоративног „wellness“ програма и пружање подршке запосленицима којима је то потребно.

Постоје докази да начин извјештавања медија о почињеним самоубиствима може имати позитиван или негативан утицај на превенцију самоубистава. Брошура „Превенција самоубистава: ресурси за професионалце у медијима“ представља водич за новинаре о одговорном извјештавању о самоубиствима. Близу 800 000 људи почини самоубиство сваке године, а треба нагласити да је самоубиство други водећи узрок смртности за добну скупину од 15 до 29 година. СЗО је  2017. године објавила ново допуњено издање водича за одговорно извјештавање о суициду http://www.who.int/mental_health/suicide-prevention/resource_booklet_2017/en/.

Институт за јавно здравство Републике Српске од априла 2016. године до новембра 2017. године године имплементира програм "Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва". Програм је израђен од стране Института за јавно здравство, финансиран од стране Пројекта менталног здравља у БиХ, којег проводи Асоцијација XY у партнерству са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Федералним Министарством здравства Федерације Босне и Херцеговине, а којег подржава Влада Швајцарске. Превентивни програм је имплементиран у оквиру друге фазе Пројекта менталног здравља у БиХ, која има за циљ јачање капацитета за развој и имплементацију промотивно-превентивних програма у менталном здрављу усмјерених на смањење ризичних фактора и побољшања фактора заштите намијењених рањивим групама популације и онима код којих постоји ризик да то постану. Програм је реализован у 9 локалних заједница, односно у центрима за ментално здравље изабраних домова здравља Републике Српске. Путем јавно објављеног позива изабрани су сљедећи домови здравља: Бања Лука, Челинац, Пале, Дервента, Прњавор, Србац, Угљевик, Вишеград и Лакташи. У току је анализа резултата реализованог Програма и израда завршног извјештаја. Летак намијењен за становништво можете погледати овдје.

Опширније на:  https://www.wfmh.global/wmhd-2017/

Припремила: др Дијана Штркић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком у здравству