Свјетска седмица свјесности о антибиотицима (WAAW), 18 - 24. новембар


Европски дан свјесности о антибиотицима (ЕААD), обиљежен је и ове године 18. новембра у цијелој Европи. ЕААD је, на иницијативу Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕCDC), први пут  обиљежен 2008. године с циљем упознавања јавности о опасностима развоја отпорности микроорганизама на антибиотике те важности њихове рационалне примјене.


Године 2015. Свјетска здравствен организација (СЗО) покренула је обиљежавање и Свјетске седмице свјесности о антибиотицима (WААW), која се и ове године обиљежава од 18. до 24. новембра, а од 2020. године постаје Свјетска седмица свјесности о антимикробним лијековима. Измјена назива кампање одражава проширени обим WААW који укључује сва антимикробна средства: антибиотике, антифунгалне, антипаразитске као и антивирусне лијекове. Европски дан свјесности о антибиотицима и Свјетска седмица свјесности о антимикробним лијековима имају заједнички циљ - оснажити свијест грађана и здравствених радника о правилној примјени антимикробних лијекова.

Антимикробна резистенција (АМР) остаје главни проблем јавног здравља у Европској регији СЗО, а само процјене Европске уније/Европског економског простора (ЕУ/ЕЕА) показују да је сваке године више од 670.000 инфекција узроковано бактеријама отпорним на антибиотике и преко 33.000 људи умре због директних посљедица оваквог стања.

Погрешним и прекомјерним прописивањем антибиотика те њиховом неправилном употребом подстиче се отпорност микроорганизама на антибиотике, а повећава се и ризик од развоја других болести.

Главна порука овогодишње дигиталне кампање Европског центра за превенцију и контролу болести гласи  " Спријечимо заједно антимикробну резистенцију (Preventing antimicrobial resistance together)”, а покренуте су и глобалне активности путем друштвених мрежа гдје ће се, помоћу кључних ријечи #EAAD, #AntimicrobialResistance, #AntibioticResistance, i #WAAW, подизати свјесност о рационалном кориштењу антибиотика.

Називи кампања мијењали су се кроз године, али суштина је увијек била иста, повећати свијест о правилној употреби антимикробних лијекова и штетним посљедицама неоправдане и нерационалне примјене те усвајање других превентивних мјера.

Антимикробна резистенција (АМР) је природан феномен, али злоупотреба антимикробних лијекова код људи и животиња, лоша хигијена и превенција и контрола инфекција у здравственим установама или у ланцу исхране убрзавају процес. То значи да с временом уобичајене инфекције постаје све теже лијечити, јер антимикробни лијекови који се користе за њихово лијечење постају мање ефикасни.

Овогодишњи слоган „Спријечимо заједно антимикробну резистенцију “ зато позива на међусекторску сарадњу како би се очувала ефикасност ових важних лијекова.

Када се говори о међусекторској сарадњи, мисли се на на јединствен приступ здрављу (One Health Approach). Смањењу потребе за антимикробним лијековима и минимизирању појаве АМР-а може помоћи:

  • Јачање превенције и контроле инфекција у здравственим установама, фармама и објектима прехрамбене индустрије;
  • побољшање надзора над инфекцијама отпорних на антимикробне лијекове;
  • осигурање приступ чистој води, санитацији, хигијени и вакцинама;
  • употреба антимикробних лијекове само када их пропише овлаштени здравствени радник; давање антибиотике животињама само под ветеринарским надзором;
  • провођење најбоље праксе у прехрамбеној и пољопривредној производњи;
  • обезбјеђење правилног управљања отпадом и санитарним условима.

Током Свјетске седмице свјесности о антибиотицима, уз подршку Канцеларије Свјетске здравствене организације, Институт за јавно здравство Републике Српске провео је истраживање о знању, ставовима и понашању грађана код употребе антибиотика и антимикробној резистенцији по методологији Еуробарометра (СЗО). Анкетирано је више од 500 грађана који су на тај начин били дио анкетираних грађана из 14 земаља европске регије СЗО. Подаци су  прикупљани путем интервјуа који се проводио лицем у лице на јавним мјестима: аутобуским станицама, јавним и приватним здравственим установама, тржним центрима, универзитету. Анкета се посебно бавила кориштењем антибиотика, нивоом знања о дјеловању антибиотика и ризицима повезаним с њиховом нерационалном употребом, сазнањима о нерационалној употреби антибиотика и утицају који су та сазнања имала на њихово понашање, те њиховим ставовима о овој проблематици.

Посебна активност била је истраживање знања, ставова и понашања о употреби антибиотика и антимикробној резистенцији међу будућим здравственим радницима, ученицима завршне године средње Медицинске школе у Бањој Луци. На основу података добијених из анкете припремљена је и организована адекватна једнодневна обука о антибиотицима и ризицима повезаним са њиховом нерационалном употребом. Одржана су предавања у вези са антимикробном резистенцијом, интрахоспиталним инфекцијама и мјерама контроле инфекција те примјеном антибиотика у лијечењу пацијената. На овој обуци Института за јавно здравство Републике Српске ученицима су подијељени и постери креирани од стране међународних здравствених ауторитета.

Подаци Еуробарометра доступни су на званичној страници Свјетске здравствене организације и указују на потребу континуиране обуке на глобалном нивоу свих група и појединаца важних за рјешавање овог озбиљног проблема.

„Антибиотици не могу излијечити прехладу. Обичну прехладу узрокује вирус против којег антибиотици не дјелују. Иако вам антибиотици неће помоћи, умјесто тога њихова употреба може довести до развоја отпорности на антибиотике и постати проблем за вас и неког другог“, упозорио је и нагласио др Danilo Lo Fo Wong из СЗО.

 

Припремила: Пава Димитријевић, др мед. специјалиста медицинске микробиологије са паразитологијом и координатор Пројекта

 




Број отварања: 1692
Датум објаве: 24.11.2022.