Свјетски дан срца, 29. септембар


Користи срце за свако срце.



Свјетски дан срца се обиљежава од 2000. године са циљем информисања људи широм свијета о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, истичући значај акција које појединци могу предузети у циљу превенције и контроле кардиоваскуларних болести.
Овом кампањом, Свjетска федерација за срце (World Heart Federation) уједињује људе из свих земаља и средина у борби против оптерећења кардиоваскуларним обољењима, те подстиче међународне акције за подстицање начина живота који доприноси здрављу срца.
Кардиоваскуларне болести резултат су комплексних интеракција између појединца и његове околине.
Глобализација и урбанизација повезани су са трендом да становништво конзумира нездраву храну са пуно енергије, засићених масти, соли и шећера и да је мање физички активно, што има озбиљан утицај на пораст нивоа гојазности, посебно међу дјецом.
Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност. Ови „посредни фактори ризика“ указују на повећан ризик од развоја срчаног удара, можданог удара, затајења срца и других компликација.
Према процјени Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 17,9 милиона смрти у свијету годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара. Према процјени Свјетске здравствене организације више људи умре од кардиоваскуларних болести широм свијета него од било ког другог узрока, а у европском региону Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести узрокују више од половине свих смртних случајева. Група кардиоваскуларних болести је на првом мјесту као узрок смрти у Републици Српској.
Ове године Свјетска федерација за срце, обиљежава Свјетски дан срца под слоганом “Користи срце за свако срце” позивајући нас да доносимо правилне одлуке, да помогнемо другима и да се ангажујемо и бавимо здрављем срца. Овогодишња кампања пребацује фокус са самих акција на кориснике акција и њихову улогу у здрављу срца, омогућавајући ширу примјену кампање.
Већина кардиоваскуларних болести се може спријечити утицањем  на  факторе ризика који су повезани са понашањем појединца као што су употреба дувана, неправилна исхрана и гојазност, физичка неактивност и штетна употреба алкохола.
Престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Поред тога, лијечење дијабетеса, повишеног крвног притиска и високих липида у крви може бити неопходно за смањење кардиоваскуларног ризика и спречавање срчаног и можданог удара.
Психолошки стрес може удвостручити ризик од срчаног удара. Вјежбање, и довољно квалитетног сна помажу у смањењу нивоа стреса.
Они који живе са дијабетесом тип 2 имају двоструко већу вјероватноћу да умру од срчаних болести и можданог удара у поређењу са пацијентима без дијабетеса
што указује на хитну потребу за превенцијом кардиоваскуларних болести код особа са дијабетесом, обраћајући пажњу на факторе ризика за настанак кардиоваскуларних болести.
Извори:
http://www.world-heart-federation.org
http://www.euro.who.int
 
Припремила: мр сци. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите




Број отварања: 2126
Датум објаве: 23.09.2022.