Свјетски дан без дувана, 31. мај

Свјетска здравствена организација (СЗО), заједно са земљама чланицама, од 1987. године, сваког 31. маја обиљежава Свјетски дан без дувана. Циљ обиљежавања Свјетског дана без дувана је ширење свијести о ризицима употребе дувана и упознавање са активностима које је неопходно учинити како би друштво и људе ослободили од дувана и дуванског дима. Према најновијим подацима СЗО у свијету годишње умире готово 7 милиона људи од болести које су повезане са употребом дувана и дуванских производа. А до 2030. године број смртних случајева повезаних са употребом дувана могао би се повећати на 8 милиона.

Доказано је да је пушење штетно за здравље, али с обзиром да се ради о болести зависности много је лакше рећи „Пушење штети здрављу“ него оставити цигарету. Рекламне кампање које указују на штетност пушења су дио наше свакодневнице, укључујући информације о штетности пушења на пакирањима цигарета, али ипак не дају задовољавајуће резултате. Управо зато је 2003. године на Скупштини СЗО донесена Оквирна конвенција контроле дувана (ОККД) која на снагу ступила у фебруару 2005. године. ОККД је међународни документ који је до данас најприхваћенији уговор у историји Уједињених нација, а представља одговор на глобализацију дуванске епидемије и заснован је на доказима који потврђују право свих људи на здравље.

Заштита околине и ризици које узгој, производња и потрошња дувана представљају за људско здравље су описани у члану 18. ОККД, а ове године су основа за обиљежавање Свјетског дана без дувана.

„Дуван: пријетња нашој околини“ је тема овогодишњег Свјетског дана без дувана и глобалне кампање која за циљ има подизање свијести јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја, производње, дистрибуције и отпада. Много тога се зна о ризицима директног и пасивног пушења на здравље људи, али је неопходно скренути пажњу јавности на безброј других начина на које узгој, производња и употреба дувана утичу на људски развој.

Разумијевање утицаја дувана на околину важно је из више разлога јер досадашње процјене смртности нису узимале у обзир лош квалитет ваздуха, употребу пестицида за узгој дувана, сигурност хране, загађеност воде, и сл. Здравље се не може посматрати изоловано од околине и животне средине. Дуван није само пријетња здрављу, он је пријетња људском развоју у цјелини и захтијева ангажман цијелог друштва.

Према подацима СЗО, употреба дувана, доприноси онечишћењу ваздуха и настанку три врсте стакленичких плинова који су еквивалентни 84 мегатоне угљичног диоксида, и на тај начин утиче на климатске промјене, троши друштвене ресурсе и оштећује екосистеме.

Узгој дувана доприноси крчењу шума, посебно у земљама у развоју, а земљиште које је кориштено за узгој дувана касније има тежу способност да подржи раст било којег другог усјева или вегетације. Сваке године се уништи око 3,5 милиона хектара плодне земље како би се узгајао дуван.

Готово 90% укупне производње дувана је у земљама у развоју, земљама са ниским или средњим дохотком, а владини званичници тих земаља производњу дувана виде као могућност економског раста. Међутим, краткорочна новчана корист од усјева дувана има вишеструке, дугорочне негативне посљедице на животну средину, недовољну производњу хране, сиромаштво, чешће оболијевање.

Узгој, производња и употреба дувана трују воду, земљиште, плаже, градске улице хемикалијама, отпадом, опушцима, отпадом од е-цигарета. Процјењује се да опушци од цигарета чине 340 до 680 тона годишњег отпада у свијету, што је мањи проблем него 7000 хемикалија које се налазе у опушцима, од којих је више од 50 канцерогено, а свакодневно се излучују и акумулирају у нашој животној средини.

Дуванска индустрија је апсолутно свјесна негативних посљедица употребе дувана. У скорије вријеме они почињу да финансирају пројекте заштите животне средине, инвестирају у здравствене технологије и сл. а само са једним циљем да сакрију или маскирају огроман друштвени терет који настаје као посљедица, производње, промета и употребе дувана.

Само свеоубухватне мјере контроле дувана, које укључују надзор над употребом дувана, програме одвикавања од пушења, забрану пушења на јавним мјестима, забрану рекламирања дувана и дуванских производа и повећање пореза могу довести до смањења употребе дувана и смањења еколошке катастрофе и негативних економских посљедица у вези са употребом дувана. А да би се ове мјере спровеле неопходна је мултисекторска сарадња и ангажовање свих креатора политика и друштвене заједнице.

Припремила доц. др. Стела Стојисављевић, спец. социјалне медицине у Институту за јавно здравство Републике Српске