Извјештај о надзору над инфлуенцом у РС, 5. недјеља

У 5. недјељи 2017. године домови здравља Републике Српске пријавили су 2.168 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) регистровано 921. Од почетка сезоне, тачније од 40. недјеље претходне године, укупно је регистровано 34.610 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) пријављено 13.325. Обољелих од ILI инфекција највише је у узрасној групи предшколске и школске дјеце.

У болницама у овој седмици пријављен је 1 случај тешке акутне респираторне инфекције (SARI), који је захтијевао хоспитализацију и то Болница Приједор, док их је од почетка сезоне пријављено укупно 25. Највећи број досад обољелих од ове врсте инфекција који су били хоспитализовани због теже клиничке слике је узраста предшколске дјеце и најстарије популације преко 65 година, који и представљају најосјетљивију популацију за ову врсту инфекција.

У протеклој седмици тестиран је један случај ILI инфекција, који је био позитиван на вирус инфлуенце А(H3). Од досад тестираних узорака од обољелих од ILI и SARI инфекција у Републици Српској, негативно је било 17 узорака (68%), док је позитивно било 8 случаја (32%). Обољења сличних грипи (ILI) је било 6 и сви су били позитивни на вирус инфлуенце A(H3), док су досад позитивна била 2 SARI случаја, од којих је 1 позитиван на инфлуенцу Б, а други на инфлуенцу A(H3).

Примјећујемо да је епидемиолошка ситуација непромијењена у односу на претходну недјељу у погледу кретања све три врсте инфекција. Ипак, и даље су налазимо у периоду најинтензивније циркулације вируса грипе у којем очекујемо већи број обољелих као и сваке године, а то је период крај јануара и фебруар.

Сезона инфлуенце у Европи је ове године почела раније него иначе, скоро 4 седмице прије него претходних сезона. Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести (ECDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО), укупно 28 од 43 земље су пријавиле повишен интензитет активности грипе, мада већина земаља је пријавила стабилан интензитет кретања грипе или чак њено опадање. Од свих узетих узорака у Европи, 51% их је било позитивно на вирусе инфлуенце, тачније kod 95% позитивних узорака је утврђен вирус A, а од тога 97% је А(H3N2). У овој сезони је изразито доминантан овај тип вируса у свим регијама Европе, а у таквим сезонама се очекује већи број обољелих у најстаријој популацији, што регистровани подаци овог Центра то и потврђују.

Свакако, велика предност је што су и ове године A(H1N1)pdm09 као и A(H3N2) садржани у вакцини против грипе, а сојеви који тренутно циркулишу у сјеверној хемисфери по досадашњој генетској карактеризацији управо одговарају сојевима садржаним у вакцини.

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.

Извјештај припремила: мр сц. мед. др Нина Родић Вукмир, специјалиста епидемиолог