Европски дан свијести о антибиотицима и седмица антимикробне резистенције, 18 - 25. новембар

Европски дан свијести о антибиотицима 2021. године у вријеме пандемије COVID-19, обиљежен је мотом “У временима COVID-19, не одустајте и останите уједињени како бисте сачували антимикробне лијекове.”

Штa су антибиотици?

Антибиотици, су лијекови који доводе до смрти или спречавају раст бактерија са циљем лијечења инфекција код људи, животиња а понекад И биљака. Антибиотици су лијекови за лијечење бактеријских инфекција. Постоји више од 15 различитих класа антибиотика који се разликују по својој хемијској структури и свом дјеловању против бактерија. Антибиотик може бити дјелотворан против само једне или више типова бактерија.

Штa је резистенција на антибиотик?

Бактерије су резистентне на антибиотике када су одређени антибиотици изгубили своју способност да убију или зауставе раст поједине бактерије. Одређене су бактерије природно резистентне на одређене антибиотике (интринстична или урођена резистенција). Већи проблем је када одређена бактерија, која је нормално осјетљива на антибиотике, постане резистентна као посљедица прилагођавања усљед генетске промјене (стечена резистенција). Инфекције које узрокују резистентне бактерије захтијевају виши степен бриге, као и алтернативне и скупље антибиотике, што може имати за посљедицу озбиљније нуспојаве.

Штa је најважнији узрок резистенције на антибиотике?

Резистенција на антибиотике је природна појава коју узрокују мутације у генима бактерија. Али прекомјерна и непримјерена употреба антибиотика убрзава појаву и ширење бактерија резистентних на антибиотике. Приликом излагања антибиотицима, бактерије резистентне на антибиотике настављају да расту и размножавају се. Ове резистентне бактерије могу се ширити и узроковати инфекције и код људи који нису узимали никакве антибиотике.

Шта се сматра „нерационалном“ употребом антибиотика?

Ако користите антибиотике из погрешних разлога: већина прехлада и грипа узрокована је вирусима против којих антибиотици НИСУ дјелотворни. У овим случајевима нећете побољшати своје стање узимајући антибиотике: антибиотици неће снизити температуру или уклонити симптоме попут кихања. Ако користите антибиотике погрешно: ако скратите трајање лијечења, смањите дозе, промијените сами режим дозирања (узимате лијек једном на дан умјесто 2 или 3 пута на дан како је љекар прописао), у тијелу нећете акумулирати довољну количину лијека, па ће  бактерије преживјети и могу постати резистентне.

Увијек се придржавајте савјета свог љекара о томе када и како треба узимати антибиотике.

Припремила: др сци мед. Мирјана Ђермановић, начелник Службе за фармацију