Зика вирус


Зика вирус је вирус из рода флавивируса који изазива Зика болест која је преноси убодом зараженог комарца из рода Аедес, а овај комарац преноси и денгу, чикунгуњу и жуту грозницу.Вирус је први пут је изолован у 1947. од мајмуна у Зика шуми (Уганда), у комараца у истој шуми 1948. године, а 1952. године код човјека у Нигерији. 


Након убода зараженог комарца период инкубације се креćе од 3 до 12 дана, а веćина  инфекција (око 80%) остаје асимптоматска. Болест карактерише углавном блага клиничка слика у трајању четири до седам дана без тешких компликација и ниска стопа хоспитализација. 

Главни симптоми су појава осипа по кожи, грозница, бол у зглобовима, црвенило очију (коњуктивитис), бол у мишиćима и главобоља. Осип често почиње на лицу и потом шири по цијелом тијелу. 

Болест је регистрована у подручјима тропске Африке, у неким областима у југоисточној Азији и   нека острва у пацифичком региону. У 2014. и 2015. години болест је регистрована у Полинезији и Јужној Америци.

Према подацима америчког Центра за контролу болести, испитује се повезаност појаве одређених неуролошких обољења (Гијан-Бареов синдром) код пацијената након што су прележали Зика инфекцију. Вирус је најопаснији за труднице, јер утиче на плод, а дјеца се рађају са оштећењима мозга, што може довести и до смрти. Године 2015. примијећен је пораст урођене микроцефалије у неким регионима сјевероисточног Бразила код дјеце мајки које су у току трудноће имале ову болест и та претпостављена узрочно-посљедична веза је тренутно предмет испитивања. Француска Полинезија је пријавила пораст броја случајева са малформацијама централног нервног система током 2014/15. након епидемије која је трајала од септембра 2013. до марта 2014. године.

За лијечење ове болести користи се симптоматска терапија, док за њено спречавање не постоји вакцина.

У Републици Српској до сада нису регистровани случајеви обољелих од болести узроковане Зика вирусом

Служба за епидемиологију Института за јавно здравство РС пажљиво прати развој ситуације користећи податке Свјетске здравствене организације (СЗО) и Европског центра за спречавање и контролу болести, као и других релевантних институција. На основу доступних информација ризик уноса и ширења вирусне инфекције Зика како у Европу, па тако и код нас, током зимског периода је врло низак.

У Европи је до сада забиљежено неколико увезених случајева вирусне болести Зика код особа које су претходно боравиле у захваћеним државама. Теоретски, могућност даљег ширења инфекције од оваквих увезених случајева унутар Европе постоји, с обзиром да је тиграсти комарац (Аедес албопицтус), који такође преноси вирус Зика, данас удомаћен у многим дијеловима Европе (првенствено око Медитерана), што значи да га има и код нас као и у сусједним земљама.

Како се можемо заштити?

За елиминацију и контролу популације комараца препоручује се уклањање устајале воде из посуда за цвијеће, флаша, контејнера за воду и на тај начин онемогућавање да се на тим мјестима легу комарци, затим затварање танкова за воду тако да комарци не могу ући у њих, избјегавање гомилања смећа, затварање у пластичне кесе и контејнере, чишћење одвода за воду тако да се она не задржава, али и коришћење мрежице за прозоре и врата како би се смањила могућност контакта комараца и људи. За елиминацију и контролу популације комараца препоручује се уклањање устајале воде из посуда за цвијеће, флаша, контејнера за воду и на тај начин онемогућавање да се на тим мјестима легу комарци, затим затварање танкова за воду тако да комарци не могу ући у њих, избјегавање гомилања смећа, затварање у пластичне кесе и контејнере, чишћење одвода за воду тако да се она не задржава, али и кориштење мреже за прозоре и врата како би се смањила могућност контакта комараца и људи.

Важно је правовремено информисати путнике који планирају одлазак у ризична подручја, нарочито ако се ради о трудницама и особама с поремећајем имунолошког система или другим тежим хроничним болестима.

Трудницама и женама које планирају трудноћу препоручује се одгађање путовања, а ако то није могуће, важно је да све вријеме строго проводе мјере личне заштите од убода комараца које се односе на кориштење репелената, ношење дугих рукава и дугих панталона те кориштење одговарајућих мрежа против комараца ако бораве у неклиматизованим просторима и сл.

Такође, сваки путник који у три седмице по повратку из наведених ризичних мјеста развије описане симптоме, обавезно треба да се јави љекару и нагласи гдје је путовао.

Припремила: Служба епидемиологије




Број отварања: 7388
Датум објаве: 29.01.2016.