Ношење маски за лице у заједници и смањење преношења ЦОВИД-19 од особа које немају симптоме

Ношење маски за лице у заједници и смањење преношења ЦОВИД-19 од особа које немају симптоме или имају једва примјетне симптоме

• Медицинска маска за лице (позната још као хируршка маска или процедурална маска) је медицинско средство које покрива уста, нос и браду осигуравајући баријеру која ограничава прелазак инфективног агенса између болничког особља и пацијента. Здравствени радници користе медицинске маске да би спријечили да велике респираторне капљице доспију до уста и носа особе која носи маску као и да  смање/контролишу ширење великих респираторних капљица од особе која носи маску. Медицинске маске су у складу са захтјевима дефинисаним у Европском стандарду ЕН 14683: 2014.

  ---

   

• Немедицинске маске за лице (или маске „заједнице“) укључују различите облике самосталних направљених или комерцијалних маски или навлака за уста које су направљене од тканине, другог текстила или материјала као што је папир. Оне нису стандардизоване и нису намијењене за  употребу у здравственим установама или од стране здравствених радника.
• Филтрирајућа заштита за лице (ФФП) је дизајнирана да заштити корисника од изложености контаминираном ваздуху (нпр. од удисања инфективних агенаса који су повезани са удисањем малих или великих честица) и класификована је као лична заштитна опрема (ППЕ). ФФП углавном користе здравствени радници да се заштите, посебно током поступка генерисања аеросола. Ово заштитно средство није прикладно за употребу као средство за контролу извора заразе јер не спрјечава испуштање издисајних честица носиоца у околину. ФФП су у складу са захтјевима дефинисаним у Европском стандарду ЕН 149: 2001 + А1: 2009.

У ЕУ/ЕЕА и УК од 01. априла ношење маски на отвореном је препоручено у следећим земљама: Аустрија, Бугарска, Чешла, Словачка и Литванија.

Научни докази и образложење зашто особе без симптома требају носити маску за лице у заједници

Медицинске маске за лице препоручују се као средство за контролу извора заразе за особе које имају симптоме како би се спречило ширење респираторних капљица насталих кашљањем или кихањем. Респираторна хигијена (тј. прекривање уста и носа марамицом приликом кашљања) такође има за циљ ограничавање ширења инфекције од заражених особа. Показало се да примјена медицинских маски као контроле извора заразе смањује ослобађање респираторних капљица које носе респираторне вирусе и препоручује се за смањивање преношења туберкулозе и грипа.

Све је више доказа да особе са благим или без симптома у пре-симптоматској и раној фази инфекције могу допринијети ширењу ЦОВИД-19. Улога асимптоматских инфекција у преношењу је непозната. Докази потичу из испитивања вируса, епидемиолошких истраживања кластера ЦОВИД-19 и закључака изведених моделирањем. Маска за лице може помоћи у смањењу ширење инфекције у заједници минимизирањем излучивања респираторних капљица од стране заражених појединаца који можда и не знају да су заражени и прије него што развију неке симптоме. У овом погледу, ношење маски од стране асимптоматских особа може се сматрати продужетком тренутне праксе употребе маске за лице код појединаца са развијеним симптомима.

Постоје супротни докази о заштитном ефекту за носиоце медицинских маски за лице код болести сличној грипу (ИЛИ) и лабораторијски потврђеном грипу у домаћинствима [5,15,18,19]. На основу недостатка доказа, до сада није препоручено да људи који нису болесни или који не пружају његу пацијентима треба да носе маску за смањење преноса грипа или ЦОВИД-19. Међутим, упутства СЗО о „Нефармацеутским јавноздравственим мјерама за ублажавање ризика и утицаја епидемије и пандемијске грипе“, условно препоручује употребу маске за лице у заједници за асимптоматске особе у тешким ситуацијама епидемије или пандемије да би се смањио пренос у заједници [20]. Треба напоменути да сви релевантни докази потичу из студија о грипу и другим коронавирусима и можда нису директно примјенљиви на ЦОВИД-19.

Нема доказа да су немедицинске маске за лице или друге навлаке за лице ефикасно средство респираторне заштите за кориснике. Свеукупно, показало се да разне немедицинске маске за лице имају ниску ефикасност филтера (2–38%). У једној студији, памучне хируршке маске су повезане са већим ризиком од појаве пенетрације микроорганизама и ИЛИ у поређењу са неношењем маске.

Постоје ограничени индиректни докази који показују да немедицинске маске за лице направљене од различитих материјала могу смањити испуштање у околину респираторних капљица које настају кашљем, али су такође доступни докази који сугеришу да су немедицинске маске за лице мање ефикасне од медицинских маски као средства за контролу извора заразе. Не постоје утврђени стандарди за самостално направљене немедицинске маске за лице. Једна од предности немедицинских маски за лице које су направљене од тканине или другог текстила је та што се лако могу направити и могу се опрати и поново употребити.

На примјер, медицинска и немедицинска маска за лице широко се користи у јавности у азијским земљама: Кина, Сингапур, Јужна Кореја и Јапан. Употреба маски за лице све је чешћа од појаве епидемије САРС-а 2003. године. У Хонг Конгу је 76% становништва носило маску за лице током епидемије САРС-а. У једној студији из Кине, ношење маске за лице повезано је са мањим ризиком од САРС-а међу особама чији контакт са САРС пацијентима није био познат. Није познато да ли је употреба ових маски за употребу на јавним мјестима повезана са нижим стопама ЦОВИД-19 које се примећују у неким од ових земаља, јер је употреба маски само једна од многих мјера и пракси које су примјењене у овим земљама и њихово одржавање респираторне хигијене и хигијене руку сматрају се бољим него другдје.

Употреба маски за лице у заједници може првенствено служити као средство за контролу извора заразе. Ова мјера је посебно важна у епидемиолошким ситуацијама када се претпоставња да је број асимптоматских али заражених особа у заједници  висок. Ношење маске за лице се посебно може размотрити:

• приликом посјета прометним, затвореним просторима, као што су продавнице прехрамбених производа, тржни центри итд .;
• приликом коришћења јавног превоза; и
• за одређена радна мјеста и професије које подразумијевају физичку близину многих других људи (као што су припадници полиције, благајници - ако нису иза стаклене преграде итд.) и када рад на даљини није могуће.

Употреба медицинских маски за лице код здравствених радника који не пружају његу пацијентима ЦОВИД-19 може се сматрти додатном мјером за смањење преноса ЦОВИД-19 у здравственим установама. Оптималне стратегије нису дефинисане, али свака стратегија треба да узме у обзир доступност медицинских маски, обим преношења заразе у заједници и контрамјере које су тренутно на снази. Велики број здравствених установа у Европи већ захтијева да све здравствено особље носи медицинску маску док је на послу.

Треба нагласити да употребу маски за лице у заједници треба посматрати искључиво као комплементарну мјеру, а не као замјену за основне превентивне мјере које се препоручују како би се смањио пренос у заједници, укључујући физичко дистанцирање, боравак болесних особа код куће, рад на даљину, ако је могуће, одржавање респираторне хигијене, пажљива хигијена руку и избјегавање додиривања лица, носа, очију и уста.

Важна је употреба маски за лице. Маска за лице треба у потпуности да прекрије лице од коријена носа до браде. Прије стављања и скидања маске очистите руке сапуном, водом или дезинфицијенсом на бази алкохола. Када скидате маску за лице, скините је одострага, избегавајући додоривање предње стране. Маску за једнократну употребу обавезно баците. Одмах након уклањања маске оперите руке или  маску за лице ако је за једнократну употребу. Оперите или дезинфикујте руке дезинфекционим средством на бази алкохола. Маске које је могуће прати треба опрати што је прије могуће послије сваке употрбе, на 60° Ц, користећи уобичајени детерџент. Кампање за употребу маски могу побољшати ефикасност постојећих мјера.

Постоје три важна упозорења која се односе на употребу маски за лице у заједници:

• треба осигурати да се медицинске маске за лице (и ФФП) сачувају и буду приоритетно доступне пружаоцима здравствених услуга, посебно имајући у виду тренутни недостатак личних заштитних средстава, како је пријављено у земљама ЕУ / ЕЕА.
• Употреба маски за лице може пружити лажни осећај сигурности који води до субоптималног физичког дистанцирања, одржавања лоше респирторне хигијене и хигијене руку - па чак и не останак код куће у случају болести.
• Постоји ризик од неправилног уклањања маске за лице, руковања са контаминираном маском за лице или повећаном тенденцијом додиривања лица у току ношења маске, што би за здраве особе заправо могао бити повећани ризик преноса инфекције.

Важно је нагласити да људи који носе маске за лице у заједници желе да заштите своје суграђане у случају да су заражени. Не желе да несвјесно шире вирус, и ношење маске не треба погрешно тумачити да се желе заштитити од других. Ношење маске није акт себичности и треба бити промовисан као чин солидарности.

                                                                                                                          Разлози "за" и "против" употребе маски за лице у заједници

Закључци

• Употреба медицинских маски за лице од стране здравствених радника мора имати предност у односу на употребу у заједници.
• Употреба маски за лице у јавности може послужити као средство за контролу извора заразе како би се осигурало смањење ширења инфекције у заједници минимизирањем излучивања респираторних капљица од заражених особа који још нису развили симптоме или који остају асимптоматски. Није познато колико употреба маски у заједници може допринијети смањењу преноса као додатак другим превентивним мјерама.
• Употребу маски за лице у заједници треба размотрити, посебно када се посјећују прометни, затворени простори, као што су продавнице прехрамбених производа, тржни центри или када се користи јавни превоз итд.
• Може се размотрити употреба немедицинских маски за лице направљених од различитог текстила, посебно уколико постоји проблемаса снабдијевањем. Здравствени радници морају имати предност у доступности медицинским маскама за лице. Ово се заснива на ограниченим индиректним доказима који подржавају употребу немедицинских маски за лице као средства за контролу извора инфекције.
• Употребу маски за лице у заједници треба разматрати само као комплементарну мјеру а не као замјена за утврђене превентивне мјере, на примјер физичко дистанцирање, респираторну хигијену, пажљиву хигијену руку и избјегавање додиривања лица, носа, очију и уста.
• Правилна употреба маски за лице је кључна за ефикасност ове мјере и може се побољшати кроз едукативне кампање.
• Препоруке о употреби маски за лице у заједници треба пажљиво узети у обзир с обзиром на ограничене доказе, потенцијални проблем у  снабдијевању и евентуалне негативне споредне ефекте.